Mamuran od celonocnog provoda,teskom mukom dovukao sam se,tog prvo januarskog jutra,do autoputa.Bilo je hladno kao u frizideru.Drzao sam palac visoko,u nadi da ce ga neki vozac primetiti i sazaliti se na mene.
Nakon pola sata,svaki deo tela bio mi je smrznut:licio sam na ledenu figuru koja beznadno pokusava da se domogne kuce. Na autoputu ocaj:automobili retki,a kad neko i prodje,pogleda me nezainteresovano kao crknutu macku.
Kad sam vec bio izgubio nadu,tik pored mojih nogu,zaustavio se crni Mercedes.Zatamljeno staklo prozora se polako spustalo i ja progovorih i ne gledajuci unutra:
-Treba mi prevoz do Mitrovice-rekoh naginjuci se ka prozoru.
Pogled mi se susreo sa smedjim ocima sredovecne zene prijatnog izgleda.
-Zao mi je,idem samo do Rume-nasmesila se ljupko i nekako me ispitivacki pogledala.
-I to mi odgovara.Od Rume cu se lako snaci-rekoh drhtavim glasom,nameran da sednem,pa makar me vozila u suprotnom pravcu.
-U redu,udjite-otvorila mi je vrata.
-Hvala Vam najlepse!
-Ceca!-predstavila se ljubazno me pogledavsi.
Nema komentara:
Objavi komentar